Page 4 - STIG 125-126.cdr
P. 4

Cuuu 1
                                            Cuuu 5252
                                            Cuuu 1
            се  позивају на  јасне одредбе резолуције СБ који су суштински  битне за
            одбрану интереса Србије. Све то ствара утисак да је резолуција СБ не само
            небитна за одбрану српских државних и националних интереса већ и штетна.
            Повремено до јавности дођу и тако штеточинске изјаве као што је, на пример,
            да је резолуција СБ  «мртво слово на папиру»! Какав опрост ѕа НАТО, ОВК и
            тзв. међународну заједницу! Са сличним ниподаштавањем говорило  се и о
            Уставу Србије, односно, о деловима који се односе на Косово и Метохију.
            «Стави Устав под мишку па види да ли ти помажеу Приштини»!
                    Изјаве српских званичника  -  да смо  све изгубили и да само
            покушавамо да спасимо што се спасти може, да живимо у митовима уместо у
            стварности, да смо окренути прошлости уместо будућности, да најрадије
            сами себе лажемо, да «друга страна» има јасан циљ од којег ни по коју цену
            неће одустати –  допуњују слику дефитизма српске стране и, логично,
            охрабрују стални  раст  агресивности и  непопустљивости противника.  И
            Србија, наравно има  јасан циљ и дужност да брани  све што  јој правно,
            историјски и цивилизацијски припада. Зато њени представници не треба да
            јадикују, моле, чекају да јој неко нешто понуди. Узмицање пред непрекидним
            понижавањем, безобзирношћу  и агресивношћу  пракса није потврдила као
            знак снаге.
                    Тешко да постоји земља на свету у којој се феномен «бившег режима»
            толико експлоатише као оправдање за настављање штетне политике као што
            је то случај са Србијом. Свакоме на власти за све што је лоше и штетно крив
            је «бивши режим»  -  «режим Милошевића»,  «режим Коштунице»,  «режим
            Тадића»...Ни једна  власт  да схвати да грешке претходних «режима» којих је
            свакако било, није државнички одговорно користити као «алиби» за
            настављање погрешне политике или за прављење нових  грешака. Свака
            актуелна власт, бар у Србији, пре  или  касније,  и сама ће постати «бивши
            режим». Или, свако то разуме као легитимно понашање, па када је већ тако,
            настоји да «грешке бившег режима»  експлоатише, такорећи,  до
            изнемоглости? Разуме се, западним  центрима моћи то ништа не смета.
            Напротив, они охрабрују такво понашање ако оно користи актуелној власти
            ефикасно испоручује резултате у  корист геополитичких циљева Запада.  Не
            говоре ли гласоговорници тих центара да је «Милошевић изгубио Косово а не
            ви, од вас  очекујемо само да то  ипотписом потврдите»? Једино недостаје
            објашњење зашто од Милошевића, кад већ тврде да је све изгубио, нису узели
            тај потпис него су морали да прихвате резолуцију СБ којом се, поред осталог,
            потврђује поштовање  суверенитета  и територијалног интегритета  СР
            Југославије, односно, Србије, као њене правне следбенице?
                    Мора се разлислити како се то непрекидно експлоатисање «грешака
            бившег режима», од сваке тзвг. демократске власти, почев од септембра 2000.
            до данас, одражава на Србију и њене интересе, посебно оне стратешке, какав
            је интерес заштита суверенитета и територијалног интегритета? Зар то  не
            води разарању основних вредности  једног друштва као што су морал,
                                                 4
   1   2   3   4   5   6   7   8   9