Page 6 - STIG 125-126.cdr
P. 6

Cuuu 1
                                            Cuuu 5252
                                            Cuuu 1
            оцене учесника да  су им  комесари у Брислу претили, понижавали их,
            преварили?
                    Најзад, и резолуција  Генералне скупштине  УН (ГС УН) о
            посредовању ЕУ и мишљење Међународног суда правде (МСП) по погрешној
            молби Вука Јеремића, нису правно обавезујућег већ саветодавног карактера.
            Које су то рационалне потребе да се тим правно необавезујућим
            докујментима у јавном опшштењу  државних представника приписује
            обавезност и тежина које немају, а да се резолуција СБ као докуменат највеће
            тежине и правне обавезности, којим  се потврђује суверенитет  и
            територијални интегритет СР  Југославије, односно, Србије као правне
            следбенице, обезвређује,  да се селективно ваде  и екстензивно тумаче само
            делови које евентуално могу користити противници Србије? Ако резолуцији
            СБ, документу императивно-обавезујућег карактера српски званичници
            налазе и  јавно истичу само  недостатке, зашто прећуткују чињеницу да
            ставови ГС УН и МСП нису обавезујући, саветодавни.  Зашто се бар  са
            једнаком посвећеношћу не истражују, не афирмишу и не користе аргументи
            ЗА, већ само они ПРОТИВ!?
                    Откако је Србија (СРЈ) извршила све своје обавезе које проистичу из
            резолуције СБ, од часа када је на ред дошло да и сви други - тзв. међународна
            заједница, ЕУ, НАТО, тзв. ОВК, лидери косметских Албанаца - изврше своје
            обавезе, почело је систематско обезвређивање, извртање садржине и сејање
            сумње у њен значај и вредност. Ако се таква настојања одговорних  за
            подршку тероризму и сепаратизму, за агресију НАТО и илегалну сецесију
            могу разумети, доста је тешко разумети негативистички селективни прилаз
            српских државних представника  према документу највише правне  снаге у
            светском правном поретку којим се потврђује суверенитет и територијални
            интегритет наше државе, и то у времену када је најгрубље нападнут! Шта се
            жели постићи умањивањем његовог значаја као  правне основе за одбрану
            државних и националних интереса? Имамо ли, постоји ли боља основа, сви
            смо за боље? Ако неко у резолуцији СБ види само оно што не ваља за Србију,
            ако подсећа да међународно право није поуздан ослонац, откуда толика брига
            да будемо одговорни према необавезујућим, саветодавним мишљењима,
            откуда претеривања са  истицањем обавезности  тзв. Бриселског споразума
            којег су државно руководство и Уставни суд прогласили, не правним него
            политичким документом?
                    Шта се дешава са правном и другим доследностима? Ако је за Запад,
            Приштину и неке друге, резолуција СБ неважна, без обзира на то што се ради
            о свеобухватном правно општеобавезујућем, документу наредбодавног
            карактера; ако  је, уопште узев, међународно право изгубило свој значај,
            откуда толик одговорност према тзв. Борковим, такође веома штетним, тзв.
            техничким, тзв. споразумима? Ако  државни представници сва документа
            потписана у Брислу у јавности представљају као незаобилазне «међународне
            споразуме», ко је, поред Србије, друга страна потписница, ко су други правни
                                                 6
   1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   11