Page 7 - STIG 125-126.cdr
P. 7

субјекти, јер Приштину не признајемо, а ЕУ је само посредник, не и уговорна
            страна? Може се рачунати да народ неће улазити у такве «суптилије», али,
            шта ћемо ако Приштина и тзв. «Квинта» из тога извлаче оцену о  степену
            чврстине Београда?
                    Да ли је могуће да, на пример, председници Русије Владимир Путин и
            Кине Си Ђинпинг нису реални када истичу да је мирно, праведно и одрживо
            решење могуће  једино  у оквирима резолуције СБ, међународног права и
            Устава Србије?  Да  ли смо  разумели да то  није  само пријатељска и
            принципијелна подршка, иако је, разуме се, то веома битна одредница, већ су
            у тако форматирану подршу уједно, уграђени државни и национални
            интереси  две сталне чланице СБ УН и глобалне силе? И не само Русије и
            Кине већ и многих других држава и нација растуће моћи.
                    Док  је Запад (САД, ВБ, СРН,  ЕУ, НАТО) имао интереса, дотле  је
            захтевао примену резолуције СБ вршећи непрекидне притиске да СРЈ,
            односно, Србија изврше  и испоштују све своје обавезе.  Данас Запад врши
            сасвим другу врсту притиска: да се Србија не позива на тај докуменат, да не
            тражи извршавање неизвршених обавеза  према Србији,  да  се одрекне
            резолуције СБ! Запад је одговоран што је конфликт јер су водеће силе Запада
            својевремено зауставиле спровођење делова резолуције СБ који се не
            уклапају у његове геополитичке планове и интересе, а преговоре изместиле
            на колосек ЕУ  који води консолидовању отимачине српске државне
            територије и стварању нове албанске државе. Парадоксално је да је Србију,
            њену политичку елиту, увео да сарађује у томе и да на себе преузме
            одговорност зато што је конфликт замрзнут.
                    Дошло се дотле да европску, демократску и мирољубиву
            опредељеност  српске елите лидери водећих земаља Запада мере степеном
            њене сарадње у консолидовању нове албанске државе на делу српске државне
            територије, као фазе у стварању тзв. Велике Албаније!
                    Запад  дуже време покушава  да наметне оцену  да  је  резолуција СБ
            извршила своју улогу, да је треба укинути. На тој линији је оцена да више
            нису потребни ни извештаји УНМИК-а Савету безбедности. Захтеви да се, у
            складу са резолуцијом  СБ, у Покрајину врате  контигенти  српске војске и
            полиције ради вршења предвиђених функција, или да се слободно и безбедно
            врате око 250. 000 протераних Срба и других неалбанаца, по оцени Запада
            нису реални. За њих је питање статуса решено отцепљењем и стварањем још
            једне албанске државе. То што  је отцепљење извршено једнострано,
            илегално, у току мандата УН, кршењем Устава, резолуције СБ, Повеље УН и
            Завршног документа из Хелсинкија, међународног права у опште, они би
            желели да се заборави, да Србија  одустане од одбране својих права  и
            интереса.
                    Захтеви са Запада  да  се  резолуција СБ   укине, да се СРЈ, односно,
            Србија одрекне тог документа,  јачају већ од 2005. Шеф УНМИК-а Сорен
            Јесен Петерсон, иако на ту дужност постављен на основу  резолуције СБ, у
                                                 7
   2   3   4   5   6   7   8   9   10   11   12