Page 8 - STIG 125-126.cdr
P. 8

Cuuu 5252
                                            Cuuu 1
                                            Cuuu 1
            интервју  «Вечерњим новостима»   јануара 2006. износи захтев за  њено
            укидање. У исто време,  албански  МИП Бесник  Мустафа   на министарској
            конференцији земаља Југо-источне Европе у Атини 24. јануара 2006. тражи
            да се из завршног документа изостави позивање на резолуцију СБ. На многим
            састанцима, у говорима у ОУН и изјавама, западни представници су на разне
            начине обезвређивали ту резолуцију залажући за њено укидање.
            Представници бивших  «демократских» режима у Србији спремно  су
            прихватали «поруке» западних партнера, па  су своју кооперативност
            исказивалии избегавањем позивања на принципе права, одлуке СБ УН, а на
            Устав ни у примисли. То  је био  начин исказивања  одговорности,
            предвидивости, про-европских манира политичара оријентисаних ка
            будућности и ЕУ као опцији без алтернативе.
                    Сепаратизам и  тероризам, злоупотребе тих  феномена од западних
            центара моћи за ширење глобалне доминације враћа се Западу као бумеранг.
            Мир, стабилност и развој трпе због тога. Многе  земље, укључујући и већи
            број чланица ЕУ, су у великим проблемима због праксе двоструких стандарда
            у третману тероризма и сепаратизма. Зато  је истрајавање Србије на
            принципијелном, уравнотеженом решењу статуса Косова и Метохије на
            основама међународног  права, у оквиру  резолуције СБ и Устава, важна
            предпоставка  за јачање и  ширење  међународне  подршке. Нејасни  ставови,
            удаљавање од принципијелних и правних ослонаца и тражење пречица у
            меркантилистичким трансакцијама, су пут ка слабљењу подршке,
            дестабилизацији и новим сукобима.
                    Ради се, дакле, о одлуци Савета безбедности УН најважнијег органа за
            питања мира и безбедности у  свету, о свеобухватном правно
            општеобавезујућем документу. То је докуменат о чијој садржини су вођени
            тешки преговори на највишем нивоу. У њима су,  уз посредовање Русије,
            учествовали шефови држава или влада водећих европских  и светских сила,
            сталних чланица СБ УН, чланица КГ и чланица ЕУ, разуме се, и наше земље
            (Бил Клинтон, Ал Гор, Борис  Јељцин,  Јевгениј Примаков, Виктор
            Черномирдин, Герхард  Шредер, Жак Ширак,  Тони Блер, Масимо Далема,
            Кофи Анан и други). Интезивни преговори су се одвијали док је земља била
            засипана бомбама и оружјем за масовно уништавање и трајали током целог
            априла и маја, све до првих дана  јуна.  Након  што  је Народна скупштина
            Србије  3. јуна 1999. дала  сагласност  на  докуменат  Милошевић-Ахтисари-
            Черномирдин даноноћно су вођени једнонедељни преговори о Кумановском
            споразуму.
                    Резолуција СБ треба за Србију да остане трајни, правно
            општеобавезујући документ којим се изричито потврђује њен суверенитет и
            територијални интегритет а статус  Косова и Метохије дефинише  као
            суштинска аутономија у оквиру Србије. Србија треба у свакој прилици да се
            позива на резолуцију СБ и да одлучно захтева њено поштовање и спровођење
            свих одредаба које нису извршене.
                                                 8
   3   4   5   6   7   8   9   10   11   12   13