Page 9 - STIG 125-126.cdr
P. 9

Недавни коментар  једног «независног» аналитичара у  угледном
            дневном листу садржи  и тезу да резолуција СБ гарантује суверенитет и
            територијални интегритет «Косова» што, по њему, искључује све могућности
            или комбинације осим признања «Косова» таквог како  је.  Њему је
            «промакло» да се «Косово» у целом тексту резолуције СБ, као и у анексима,
            третира искључиво као  «суштинска  аутономија» (т. 10),  «суштинска
            аутономија и самоуправа» (т. 11), «суштинска самоуправа» (Анекс 2, т. 5 и 8),
            редовно уз додатак «у оквиру СР Југославије». Ни у једној одредби
            преамбуле, оперативног дела, као  ни у анексима, не постоји било какав
            другачији третман «Косова» осим као аутономије у оквиру СР Југославије,
            односно, Србије као правне следбенице СРЈ. У низу одредаба се афирмише
            приврженост свих чланица УН суверенитету и територијалном интегритету
            СР Југославије, односно Србије, дакле са Косовом и Метохијом у њеном
            саставу. Али, «независни» аналитичар је очигледно претерао схватајући своју
            «независност» као право да види само оно што одговара  геополитичким
            интересима Запада и да игнорише као непостојеће  све што одговара
            легитимним интересима Србије. Улога  је одговорне политике  да  буде
            принципијелна, јасна и  активна  и да што мање терена препушта
            противницима легитимних интереса државе.
                    То су, на пример, одредбе о праву избеглица  и расељених  лица,
            укључујући  и 250.000 Срба и других неалбанаца, на  слободан, безбедан  и
            достојанствен повратак  у своје домове (Преамбула, став 4, оперативни
            параграф 11, под к.), одредбе о безбедном окружењу и јавној безбедности (оп.
            пар. 9, под ц. и  д.), одредбе  о праву на повратак договорених  контигената
            наше војске и полиције, које би, поред других локација и дужности, биле
            распоређене и «на главним граничним прелазима» (оп. пар. 5, као и тач. 6,
            алинеја 4, Анекс 2).  Зашто српски представници у преговорима  и
            одговарајућим међународним  форумима не одржавају сталну иницијативу
            ради извршавања ових правно обавезујућих одредаба рез. СБ  УН 1244? Не
            може се порећи да су то важна питања. Или, ако има иницијатива, зашто и о
            томе нико не обавештава јавност. Непотпуно обавештавање јавности оставља
            утисак дефанзиве и сталног очекивања да нам неко нешто понуди што храни
            политичку агресивност «друге стране».
                    Разуме се, за Србију су најважније одредбе резолуције СБ које се тичу
            суверенитета и територијалног интегритета Србије.
                    Прво, што с тим у вези истучу наши државни представници јесте да
            се у том документу УН нигде не помиње Србија већ искључиво СРЈ. Зашто у
            обраћањима српској јавности превиђају чињеницу да је Србија, у складу са
            међународним правом, праксом  као и  договором са Црном Гором,  правна
            следбеница СРЈ и да се сходно томе, све одредбе у тој резолуцији у којима се
            помиње СРЈ, односе на Србију  –  није сасвим јасно. Уосталом, Народна
            скупштина Србије, а не Савезна скупштина  СРЈ, је  3. јуна 1999. године
            усвојила докуменат Милошевић-Ахтисари-Черномирдин који је 10. јуна 1999.
                                                 9
   4   5   6   7   8   9   10   11   12   13   14