Page 9 - Casopis STIG 129-130

Верољуб ВУКАШИНОВИЋ

ХАНДКЕ НА МОРАВИ*

Хоча, велика, Ораховац, орах,
Ave енклаве, на Мораву морах.
Ноћ у Европи, од ува до ува
Дунавом неки хладан валцер дува.

Код Срба има једна бела вода,
Еликсир тајни тог страдалног рода,
На Морави седим, том се водом мијем,
А у потаји тамјанику пијем.

Међу њима сам, који цесарима
Окренуше леђа, међу клесарима,
Розету ми светлу спустише на длан.

Анђелски мирно гледам воду белу,
Вранама што гракћу у глобалном селу
Из ината нећу овај дан да дам!

Петер Хандке је 2015. године примио Беловодску розету исклесану од
камена пешчара, у селу Бела Вода, код Крушевца. Том приликом је провео
читав дан на Морави, на тераси етно ресторана Вилиндар у Грабовцу.

Напомена: Песма је објављена у часопису „Багдала“ Крушевац, број
523/2020.

9