Page 9 - Casopis STIG 129-130
P. 9

Верољуб ВУКАШИНОВИЋ



















            ХАНДКЕ НА МОРАВИ*

            Хоча, велика, Ораховац, орах,
            Ave енклаве, на Мораву морах.
            Ноћ у Европи, од ува до ува
            Дунавом неки хладан валцер дува.

            Код Срба има једна  бела вода,
            Еликсир тајни тог страдалног рода,
            На Морави седим, том се водом мијем,
            А у потаји тамјанику пијем.

            Међу њима сам, који цесарима
            Окренуше леђа, међу клесарима,
            Розету ми светлу спустише на длан.

            Анђелски мирно гледам воду белу,
            Вранама што гракћу у глобалном селу
            Из ината нећу овај дан да дам!


                   Петер Хандке је 2015. године примио Беловодску розету исклесану од
            камена пешчара, у селу Бела Вода, код Крушевца. Том приликом је провео
            читав дан на Морави, на тераси етно ресторана Вилиндар у Грабовцу.

                   Напомена: Песма је објављена у часопису „Багдала“ Крушевац, број
            523/2020.


                                                 9
   4   5   6   7   8   9   10   11   12   13   14